Bogatstvo uništilo Efes
svedok.rs
Drevni Efes je prvi iskusio reč Božiju, izrečenu kroz Otkrovenje, pa je od jednog od najprosperitetnijih gradova prvog veka posle Hrista, postao avetinjski pust, a od vodeće hrišćanske crkve, kojoj se čak i Isus Hristos obratio direktno (diktirajući Jovanu Bogoslovu pismo) pohvalom i upozorenjem, postao je prostor na kojem već sedam vekova nema hrišćana, a u drevnom najbogatijem gradu, samo ostaci ruševina.
Ponos i ekonomska moć Efesa, ondašnje prestonice Azije, preslikala se i na prvu hrišćansku crkvu u tom gradu. Tako se desilo da je ona upala u dva najstrašnija moguća greha: slabljenje ljubavi prema Gospodu, i u ponos, odnosno gordost!
Uzalud su u Efesu živeli i propovedali i apostoli Isusa Hrista, Pavle i Jovan Bogoslov, dakle ljudi koji su neposredno stasavali i slušali Isusa Hrista. Uzalud je ovde jedno vreme živela i majka Božija, Marija. Nije Efesu pomoglo ni to što je u njemu dugo živela, i tu se i upokojila, Marija Magdalena (u našem narodu poznata kao Blaga Marija). A ovde su propovedali i brojni drugi sveti ljudi, među kojima i Timotej.
Efešanima je smisao života postalo bogatstvo. Sve drugo, ovde je bilo manje važno!
Ono po čemu svi hrišćani prepoznaju Efes, trajaće, međutim, do smaka sveta. A to je Otkrovenje, Knjiga pisana rukom Apostola Jovana i od jedinstvene hrišćanske crkve u četvrtom veku, uvrštena u Novi Zavet, kao poslednji prilog u kojem Gospod Isus Hristos govori vernima šta će se, kada i kako, dešavati do Njegovog Drugog dolaska, dakle do kraja ovog vremena i civilizacije.
I dok mnogi hrišćani, a i ljudi drugih vera, dolazeći u Efes žele da osete, dožive, pa i sami učestvuju u prepoznavanju onoga što je Gospod u Otkrovenju najavio, a to su i nevolje na zemlji kroz razne kosmičke katastrofe u svemiru, užasne pomore i zemljotrese, ratove i pošasti nezamislivim ljudskom umu, dotle domaćini, opsednuti turističkim, a i svim drugim vrstama biznisa, niti imaju spremnosti, a verovatno ni znanja, da posetiocima predoče potpunije događaje od vremena Hristovog, a vezane za Efes.
Otuda se lako upada u zbrku pa mnogi, koji se slikaju ispred kuće u kojoj je živela Bogomajka, javljaju bližnjima da se nalaze pred kućom u kojoj se Ona upokojila.
Prenebregavajući pri tom i istorijsku istinu da se Bogorodica upokojila u kući Jovana Bogoslova u Jerusalimu.
Ono što posetioci Efesa mogu da dobiju od literature, ovde je površno i gotovo očišćeno od nekih duhovnih sadržaja, ili fakata. O tome nam kazuju Rustem i Hasan, koji sa svojim prijateljem nude da nam pomognu sve što je neophodno na ovom putu. Iskreno im se zahvaljujući, dalje nastavljamo sa Mensurom i njegovom porodicom, ne skrivajući da će nam njihova pomoć trebati, posebno ona koju smo već na početku imali od Veljka Antonijevića, iz Čačka, koji je ovde vodič jedne od beogradskih turističkih agencija.
Tri celine čine stari Efes. Ovaj grad je imao stambeni i poslovni deo, koji je počinjao od morske obale i luke, i penjao se uzbrdo, do jednog platoa. Sa tog dela na levo se išlo ka ogromnom amfiteatru i znamenitostima rimskog perioda, a udesno, ka brdu kojim dominiraju ostaci velike tvrđave. Ispod tvrđave do koje sa nama ide Mensur Balkan Bibuljica, kao naš vodič, zapažamo ostatke neverovatno velikog, i po načinu gradnje i materijalu, luksuznog hrama. U to rimsko vreme i hrišćanski hramovi bili su po obrascu moćnog Rima. Tek kasnije hrišćanske bogomolje gradiće se po vizantijskoj arhitekturi.
U okviru ovog hrama je i velika mermerna ploča, nad kojom je šest rimskih visokih stubova, od belog mermera. To je grob u kojem je sahranjen najmlađi Hristov apostol Jovan Bogoslov. Prema predanju, grob je otvoren trećeg dana od njegovog upokojenja, i na zaprepašćenje ondašnjeg sveštenstva i naroda, u njemu Jovanovog tela nije bilo!
Klanjamo se grobu u kojem je ležalo telo apostola, koji je zapisivao poruku Gospoda šta će se desiti hramovima, ljudima, prostoru tog, ali i našeg sadašnjeg i budućeg vremena. I arheologija potvrđuje da je nova era započela ovde hrišćanstvom, da je ovo zemlja na kojoj je napisano Otkrovenje (strašni sud) i da o tome, kako nam kaže i Mensur Balkan Bibuljica, u džamijama kazuju i hodže. Mensur, kao i njegova supruga Hulja, čiji je otac rodom iz okoline Novog Pazara, tečno govore srpski jezik, i sa svojim maloletnim ćerkama Dilarom i Ilajdom, razgledaju ostatke velikog hrišćanskog hrama.
Otkrovenje Jovanovo, sa poređenjem kako hodže kazuju, je gotovo istovetno. Posmatrajući sa brda ostatke drevnog Efesa, Mensur kaže kako će na Dan „Strašnog suda“ svi pravedni hrišćani i muslimani biti zajedno, a da će se onda ujediniti, pa „zatim ratovati protiv nekih trećih“ napominjući kako se besede u džamijama ipak svode da će na „kraju sveta“ samo Islam preživeti.
Ta konstatacija ovog, za nas veoma divnog čoveka, ne zbunjuje nas dvojicu, koliko nas raduje činjenica što se porodica Balkan Bibuljica, poklanja svim ostacima hrišćanskih svetinja, onako kako to činimo i mi.
Zaista nam je drago što se, evo, ljudi dve vere, zahvaljujći onoj u Gospoda, lepo slažu, razgovaraju, ne suprostavljajući se jedni drugima.
Znamo šta je Gospod poručio. Stefan podseti i na Dela Apostolska „Ljudi vi ste braća, zašto činite nepravdu jedni drugima“.
Tiho i dostojanstveno smo se svi nasmejali, i nastavili u obilazak ovog za nas i te kako svetog prostora.
Na širokom platou crkve u Efesu, nalaze se ostaci zidova, kao jasnog svedoka da je hram imao visoke svodove, veliki oltar, krstionicu, dodatni atrijum u kojem je narod mogao na otvorenom da se druži. I sve to u okviru crkvenih prostora. Imala je čak i podzemne pristupe za verne, a i sveštenstvo. Oni nisu katakombi, naprotiv, već visoki i, vidi se, u njih je ugrađivana crvena opeka i još neki elementi, na osnovu kojih pouzdano shvatamo da su neimari bili vrlo imućni i veoma obrazovani u građevinsko tehničkom smislu. Sve je to ovde bilo relativno i lako izvodljivo u to vreme, jer je Efes bio najveći grad po broju bogatih trgovaca.
Glasno se prisećamo i Biblijskih zapisa, kako je ovde iz Aleksandrije najpre došao neki Judejac po imenu Apolos, koji je „goreći duhom, govorio o Gospodu“ ali je najviše znao krštenje Jovana Krstitelja. S obzirom da je u Efesu zatekao mnogo Judejaca, uspeo je neke da uveri kako je Isus Spsaitelj. Tih dana je ovde stigao i apostol Pavle. I u prvom susretu sa onima koji poverovahu u Jovana Krstitelja, Pavle ih je pitao da li su primili Duh Sveti? Kada su odgovorili da oni ne znaju ni za šta, osim za Jovana Krstitelja, Pavle im je pojasnio da je i Jovan „krstio krštenjem pokajanja, govoreći narodu da veruju u Onoga koji dolazi za njim, to jest u Isusa Hrista“.
Iz grupe okupljenih odmah su se dvanaestorica krstila, na njih je tada sišao Duh Sveti, pa su oni mogli progovorili raznim jezicima i dobili dar proroštva. Bili su to prvi hrišćani na prostoru Azije.
I naša srca jače kucaju. Retko se na nekim drugim mestima može ovom brzinom (izuzev kada smo bili u Svetoj Zemlji i na Putu Svete Porodice po Egiptu - Misiru), uvući čoveku u dušu tih davno prošlih dve hiljade godina, tako brzo kao što je apostol Pavle ušao u Sinagogu, u njoj propovedao više od tri meseca, zatim obilazio prostor oko Efesa, duže od dve godine, pa su svi na prostoru Azije čuli reč Gospoda Isusa Hrista.
Apostol Pavle je na ovim prostorima, zahvaljujući Gospodu u Njegovoj sili i milosti, izlečio brojne ljude, od raznih bolesti. Vest o ovim Božijim čudima i apostolu Pavlu, brzo se širila Azijom, pa su i mnogi ljudi u Efesu, posebno oni koji su čuli apostolove poruke o Zlu i Dobru, Svetlu i Tami, Vaskrsenju i Večnom životu, počeli da spaljuju svoje dotadašnje knjige o bogovima- kipovima. Većina ih je sa strahom sve ovo doživela, slaveći Gospoda Isusa Hrista.
Kada se sve ovo počelo širiti, Apostol odluči da prođe Makedoniju (Grčku), zatim Ahaju, pa da se vrati u Jerusalim, i ode u Rim. Odmah je u Makedoniju poslao Timoteja i Erasta, koji su s njim bili u Efesu, a on osta još neko vreme u Aziji. No, baš tih dana pobunio se jedan od najbogatijih zlatara Efesa, koji je imao mnogo radnji, pozivajući zanatlije da ustanu protiv Pavla, jer će im propasti njihove zlatne, srebrne, bronzane i ostale statue, koje su predstavljale razne bogove. Isti je upozorio i da će se „teško naljutiti boginja Artemida“ (grčka bogonja lova, divljine i gospodarica i zaštitnica divljači). S obzirom da je Artemida smatrana za zaštitnicu plesa i mladunčati životinja, veliki broj žena se pobunio i, kako kaže Mensur Balkan Bibuljica, koji je citirao „Tumačenja turskih arheologa“, one su podržale da se apostol Pavle protera, da se ne bi boginja Artemida razljutila na njih i onemogućila im ples, ali i zbog životinja, koje su se, najverovatnije, tada u Efesu nalazile kao „kućni ljubimci“ u domovima bogataša.
- Bogatstvo je, očito, toliko bilo preokupiralo Efešane, da su žene bile počele da rađaju samo jedno, najviše dvoje dece. Kod nas hodže kazuju da anđeo ne želi ni u jednu kuću u kojoj je pas, jer to je jedina domaća životinja koja može da ga vidi. Mislim da je i to bilo dovoljno saznanje što se „kućni ljubimci“ nerado prihvataju u današnjoj Turskoj - pojašnjava Mensur Balkan Bibuljica.
Nastavljamo razgovor oko pobune, glasno se prisećajući Biblije.
Čuvši za pobunu Pavle htede da ode u amfitetar, koji je imao oko dvadeset pet hiljada mesta, ali su ga zamolili novokršteni hrišćani da to ne čini. Onda se jedan od uglednijih zanatlija obratio ljudima koji su u gradu načinili pravi metež, uveravajući ih kako boginju Artemidu ne može niko osporiti, kako je njen kip pao sa neba, i da je Efes njen grad.
Metež se stišao, apostol Pavle je napustio Efes, i otputavo na dalje misionarenje po Grčkoj. A jevandjelista Jovan je na ostrvu Patmos primao poruke od Gospoda, zapisivao ih i kretao na put u Efes.
Sa prostora ostataka crkve u Efesu, zaobilaznim planinskim putem, prolazeći pored novog grada Efesa, koji ni po čemu ne podseća na onaj drevni, vozimo se desetak kilometara uzbrdo.
Glasno komentarišući kako je bogatsvo efešana, i ovozemno izobilje kojim je u to vreme raspolagao ovaj grad, ubrzo razrušilo i Efes, i samo u apostolske zapise ostavilo sećanje na ovaj prostor, koji je danas ruševina jedne velike imperije, jednog velikog bogatstva, iza kojeg je ostala opomena, tačnije Otkrovenje - Apokalipsa, koja je neizbežna.
Na jednom usponu postavljena je velika statua Bogomajke. Tu putnici zastaju, slikaju se, odmore na trenurak i krenu dalje. Na kraju ovog puta je plato u zelenilu, na čijem ulazu su turski vojnici, koji čuvaju ovaj kompleks. Tu su nadžidžane i prodavnice relikvija i mali restorani. Ispred dosta velike kuće ozidane ciglom, na kojoj odavno nema nikakve fasade, i koja je u vizantijskom stilu, je jedno ogromno drvo. A na nekoliko tabli, na više jezika, piše da je ovde živela i upokojila se Deva Marija. Table koja bi ukazivala da je u ovoj kući, koja je očigledno dograđivana i prerađivana u vekovima u kojima je ovde vlast preuzela Vizantija, živela i upokojila se Marija Magdalena (Blaga Marija), nema.
Vodiči turistima kažu tek toliko da je ovde, uz Devu Mariju, živela i još jedna svetica, ne pominjući joj ime. Radi se naravno o velikoj, možda i ne namernoj zabuni. Jer, ovde je, kako su istoričari od Vizantije pa do danas konstatovali, živela Marija Magdalena, i u njoj se upokojila, a ne u Francuskoj, kako pišu „savremeni komercijalni znalci hrišćanstva“ poput Den Brauna.
Njeno telo je, kasnije, preneto u Carigrad, a zatim u Rim.
A što se Deve Marije, odnosno Bogomajke tiče, sveti oci crkve, kao i mnogi teoretičari, tvrde da se Bogorodica, posle nekoliko godina življenja ovde, vratila u Jerusalim, sa Jovanom Bogoslovom. U Jerusalimu, u kući Jovanovih roditelja, u vreme Njenog predstavljanja Gospodu, oko odra Bogomajke skupili su se svi apostoli, a tri dana kasnije, nakon što je sahranjena, stigao je i Apostol Toma, koji je poželeo da vidi njeno telo, i pokloni mu se. Kada su grob otvorili, tela Bogorodičinog nije bilo. Uveče se javila i „Nevernom Tomi“, dala mu u ruke njen devičanski pojas u koji je sahranjena, a koji se danas nalazi u Atini. Prazan Bogorodičin grob je u hramu Uspenja Presvete Bogorodice na Maslinskoj Gori, pored reke Kedron, podno starih zidina Jerusalima, gde počivaju i mošti njenih Svetih roditelja, Joakima i Ane.
Stojimo na platou kuće u kojoj je jedno vreme živela Bogomajka Marija, kao i Marija Magdalena. Prostor je oivičen visokim kamenim zidom, iz kojeg teku četiri vode, odnosno česme.
Turistima se predočava da jedna služi da se napiju vode oni kojima nedostaje više ljubavi, ostale dve su za zdravlje, dok je četvrta namenjena svima drugima.
U nastavku je dugačak zid u koji posetioci ostavljaju, ili u čvor vežu pa u rupice ubacuju, ceduljice sa spiskom želja, koje upućuju Bogomajci.
Nešto slično kao Zid plača u Jerusalimu. Ovaj kompleks održavaju Italijanske opatice - kaluđerice, a finansira ih Vatikan.
svedok.rs
Drevni Efes je prvi iskusio reč Božiju, izrečenu kroz Otkrovenje, pa je od jednog od najprosperitetnijih gradova prvog veka posle Hrista, postao avetinjski pust, a od vodeće hrišćanske crkve, kojoj se čak i Isus Hristos obratio direktno (diktirajući Jovanu Bogoslovu pismo) pohvalom i upozorenjem, postao je prostor na kojem već sedam vekova nema hrišćana, a u drevnom najbogatijem gradu, samo ostaci ruševina.
Ponos i ekonomska moć Efesa, ondašnje prestonice Azije, preslikala se i na prvu hrišćansku crkvu u tom gradu. Tako se desilo da je ona upala u dva najstrašnija moguća greha: slabljenje ljubavi prema Gospodu, i u ponos, odnosno gordost!
Uzalud su u Efesu živeli i propovedali i apostoli Isusa Hrista, Pavle i Jovan Bogoslov, dakle ljudi koji su neposredno stasavali i slušali Isusa Hrista. Uzalud je ovde jedno vreme živela i majka Božija, Marija. Nije Efesu pomoglo ni to što je u njemu dugo živela, i tu se i upokojila, Marija Magdalena (u našem narodu poznata kao Blaga Marija). A ovde su propovedali i brojni drugi sveti ljudi, među kojima i Timotej.
Efešanima je smisao života postalo bogatstvo. Sve drugo, ovde je bilo manje važno!
Ono po čemu svi hrišćani prepoznaju Efes, trajaće, međutim, do smaka sveta. A to je Otkrovenje, Knjiga pisana rukom Apostola Jovana i od jedinstvene hrišćanske crkve u četvrtom veku, uvrštena u Novi Zavet, kao poslednji prilog u kojem Gospod Isus Hristos govori vernima šta će se, kada i kako, dešavati do Njegovog Drugog dolaska, dakle do kraja ovog vremena i civilizacije.
I dok mnogi hrišćani, a i ljudi drugih vera, dolazeći u Efes žele da osete, dožive, pa i sami učestvuju u prepoznavanju onoga što je Gospod u Otkrovenju najavio, a to su i nevolje na zemlji kroz razne kosmičke katastrofe u svemiru, užasne pomore i zemljotrese, ratove i pošasti nezamislivim ljudskom umu, dotle domaćini, opsednuti turističkim, a i svim drugim vrstama biznisa, niti imaju spremnosti, a verovatno ni znanja, da posetiocima predoče potpunije događaje od vremena Hristovog, a vezane za Efes.
Otuda se lako upada u zbrku pa mnogi, koji se slikaju ispred kuće u kojoj je živela Bogomajka, javljaju bližnjima da se nalaze pred kućom u kojoj se Ona upokojila.
Prenebregavajući pri tom i istorijsku istinu da se Bogorodica upokojila u kući Jovana Bogoslova u Jerusalimu.
Ono što posetioci Efesa mogu da dobiju od literature, ovde je površno i gotovo očišćeno od nekih duhovnih sadržaja, ili fakata. O tome nam kazuju Rustem i Hasan, koji sa svojim prijateljem nude da nam pomognu sve što je neophodno na ovom putu. Iskreno im se zahvaljujući, dalje nastavljamo sa Mensurom i njegovom porodicom, ne skrivajući da će nam njihova pomoć trebati, posebno ona koju smo već na početku imali od Veljka Antonijevića, iz Čačka, koji je ovde vodič jedne od beogradskih turističkih agencija.
Tri celine čine stari Efes. Ovaj grad je imao stambeni i poslovni deo, koji je počinjao od morske obale i luke, i penjao se uzbrdo, do jednog platoa. Sa tog dela na levo se išlo ka ogromnom amfiteatru i znamenitostima rimskog perioda, a udesno, ka brdu kojim dominiraju ostaci velike tvrđave. Ispod tvrđave do koje sa nama ide Mensur Balkan Bibuljica, kao naš vodič, zapažamo ostatke neverovatno velikog, i po načinu gradnje i materijalu, luksuznog hrama. U to rimsko vreme i hrišćanski hramovi bili su po obrascu moćnog Rima. Tek kasnije hrišćanske bogomolje gradiće se po vizantijskoj arhitekturi.
U okviru ovog hrama je i velika mermerna ploča, nad kojom je šest rimskih visokih stubova, od belog mermera. To je grob u kojem je sahranjen najmlađi Hristov apostol Jovan Bogoslov. Prema predanju, grob je otvoren trećeg dana od njegovog upokojenja, i na zaprepašćenje ondašnjeg sveštenstva i naroda, u njemu Jovanovog tela nije bilo!
Klanjamo se grobu u kojem je ležalo telo apostola, koji je zapisivao poruku Gospoda šta će se desiti hramovima, ljudima, prostoru tog, ali i našeg sadašnjeg i budućeg vremena. I arheologija potvrđuje da je nova era započela ovde hrišćanstvom, da je ovo zemlja na kojoj je napisano Otkrovenje (strašni sud) i da o tome, kako nam kaže i Mensur Balkan Bibuljica, u džamijama kazuju i hodže. Mensur, kao i njegova supruga Hulja, čiji je otac rodom iz okoline Novog Pazara, tečno govore srpski jezik, i sa svojim maloletnim ćerkama Dilarom i Ilajdom, razgledaju ostatke velikog hrišćanskog hrama.
Otkrovenje Jovanovo, sa poređenjem kako hodže kazuju, je gotovo istovetno. Posmatrajući sa brda ostatke drevnog Efesa, Mensur kaže kako će na Dan „Strašnog suda“ svi pravedni hrišćani i muslimani biti zajedno, a da će se onda ujediniti, pa „zatim ratovati protiv nekih trećih“ napominjući kako se besede u džamijama ipak svode da će na „kraju sveta“ samo Islam preživeti.
Ta konstatacija ovog, za nas veoma divnog čoveka, ne zbunjuje nas dvojicu, koliko nas raduje činjenica što se porodica Balkan Bibuljica, poklanja svim ostacima hrišćanskih svetinja, onako kako to činimo i mi.
Zaista nam je drago što se, evo, ljudi dve vere, zahvaljujći onoj u Gospoda, lepo slažu, razgovaraju, ne suprostavljajući se jedni drugima.
Znamo šta je Gospod poručio. Stefan podseti i na Dela Apostolska „Ljudi vi ste braća, zašto činite nepravdu jedni drugima“.
Tiho i dostojanstveno smo se svi nasmejali, i nastavili u obilazak ovog za nas i te kako svetog prostora.
Na širokom platou crkve u Efesu, nalaze se ostaci zidova, kao jasnog svedoka da je hram imao visoke svodove, veliki oltar, krstionicu, dodatni atrijum u kojem je narod mogao na otvorenom da se druži. I sve to u okviru crkvenih prostora. Imala je čak i podzemne pristupe za verne, a i sveštenstvo. Oni nisu katakombi, naprotiv, već visoki i, vidi se, u njih je ugrađivana crvena opeka i još neki elementi, na osnovu kojih pouzdano shvatamo da su neimari bili vrlo imućni i veoma obrazovani u građevinsko tehničkom smislu. Sve je to ovde bilo relativno i lako izvodljivo u to vreme, jer je Efes bio najveći grad po broju bogatih trgovaca.
Glasno se prisećamo i Biblijskih zapisa, kako je ovde iz Aleksandrije najpre došao neki Judejac po imenu Apolos, koji je „goreći duhom, govorio o Gospodu“ ali je najviše znao krštenje Jovana Krstitelja. S obzirom da je u Efesu zatekao mnogo Judejaca, uspeo je neke da uveri kako je Isus Spsaitelj. Tih dana je ovde stigao i apostol Pavle. I u prvom susretu sa onima koji poverovahu u Jovana Krstitelja, Pavle ih je pitao da li su primili Duh Sveti? Kada su odgovorili da oni ne znaju ni za šta, osim za Jovana Krstitelja, Pavle im je pojasnio da je i Jovan „krstio krštenjem pokajanja, govoreći narodu da veruju u Onoga koji dolazi za njim, to jest u Isusa Hrista“.
Iz grupe okupljenih odmah su se dvanaestorica krstila, na njih je tada sišao Duh Sveti, pa su oni mogli progovorili raznim jezicima i dobili dar proroštva. Bili su to prvi hrišćani na prostoru Azije.
I naša srca jače kucaju. Retko se na nekim drugim mestima može ovom brzinom (izuzev kada smo bili u Svetoj Zemlji i na Putu Svete Porodice po Egiptu - Misiru), uvući čoveku u dušu tih davno prošlih dve hiljade godina, tako brzo kao što je apostol Pavle ušao u Sinagogu, u njoj propovedao više od tri meseca, zatim obilazio prostor oko Efesa, duže od dve godine, pa su svi na prostoru Azije čuli reč Gospoda Isusa Hrista.
Apostol Pavle je na ovim prostorima, zahvaljujući Gospodu u Njegovoj sili i milosti, izlečio brojne ljude, od raznih bolesti. Vest o ovim Božijim čudima i apostolu Pavlu, brzo se širila Azijom, pa su i mnogi ljudi u Efesu, posebno oni koji su čuli apostolove poruke o Zlu i Dobru, Svetlu i Tami, Vaskrsenju i Večnom životu, počeli da spaljuju svoje dotadašnje knjige o bogovima- kipovima. Većina ih je sa strahom sve ovo doživela, slaveći Gospoda Isusa Hrista.
Kada se sve ovo počelo širiti, Apostol odluči da prođe Makedoniju (Grčku), zatim Ahaju, pa da se vrati u Jerusalim, i ode u Rim. Odmah je u Makedoniju poslao Timoteja i Erasta, koji su s njim bili u Efesu, a on osta još neko vreme u Aziji. No, baš tih dana pobunio se jedan od najbogatijih zlatara Efesa, koji je imao mnogo radnji, pozivajući zanatlije da ustanu protiv Pavla, jer će im propasti njihove zlatne, srebrne, bronzane i ostale statue, koje su predstavljale razne bogove. Isti je upozorio i da će se „teško naljutiti boginja Artemida“ (grčka bogonja lova, divljine i gospodarica i zaštitnica divljači). S obzirom da je Artemida smatrana za zaštitnicu plesa i mladunčati životinja, veliki broj žena se pobunio i, kako kaže Mensur Balkan Bibuljica, koji je citirao „Tumačenja turskih arheologa“, one su podržale da se apostol Pavle protera, da se ne bi boginja Artemida razljutila na njih i onemogućila im ples, ali i zbog životinja, koje su se, najverovatnije, tada u Efesu nalazile kao „kućni ljubimci“ u domovima bogataša.
- Bogatstvo je, očito, toliko bilo preokupiralo Efešane, da su žene bile počele da rađaju samo jedno, najviše dvoje dece. Kod nas hodže kazuju da anđeo ne želi ni u jednu kuću u kojoj je pas, jer to je jedina domaća životinja koja može da ga vidi. Mislim da je i to bilo dovoljno saznanje što se „kućni ljubimci“ nerado prihvataju u današnjoj Turskoj - pojašnjava Mensur Balkan Bibuljica.
Nastavljamo razgovor oko pobune, glasno se prisećajući Biblije.
Čuvši za pobunu Pavle htede da ode u amfitetar, koji je imao oko dvadeset pet hiljada mesta, ali su ga zamolili novokršteni hrišćani da to ne čini. Onda se jedan od uglednijih zanatlija obratio ljudima koji su u gradu načinili pravi metež, uveravajući ih kako boginju Artemidu ne može niko osporiti, kako je njen kip pao sa neba, i da je Efes njen grad.
Metež se stišao, apostol Pavle je napustio Efes, i otputavo na dalje misionarenje po Grčkoj. A jevandjelista Jovan je na ostrvu Patmos primao poruke od Gospoda, zapisivao ih i kretao na put u Efes.
Sa prostora ostataka crkve u Efesu, zaobilaznim planinskim putem, prolazeći pored novog grada Efesa, koji ni po čemu ne podseća na onaj drevni, vozimo se desetak kilometara uzbrdo.
Glasno komentarišući kako je bogatsvo efešana, i ovozemno izobilje kojim je u to vreme raspolagao ovaj grad, ubrzo razrušilo i Efes, i samo u apostolske zapise ostavilo sećanje na ovaj prostor, koji je danas ruševina jedne velike imperije, jednog velikog bogatstva, iza kojeg je ostala opomena, tačnije Otkrovenje - Apokalipsa, koja je neizbežna.
Na jednom usponu postavljena je velika statua Bogomajke. Tu putnici zastaju, slikaju se, odmore na trenurak i krenu dalje. Na kraju ovog puta je plato u zelenilu, na čijem ulazu su turski vojnici, koji čuvaju ovaj kompleks. Tu su nadžidžane i prodavnice relikvija i mali restorani. Ispred dosta velike kuće ozidane ciglom, na kojoj odavno nema nikakve fasade, i koja je u vizantijskom stilu, je jedno ogromno drvo. A na nekoliko tabli, na više jezika, piše da je ovde živela i upokojila se Deva Marija. Table koja bi ukazivala da je u ovoj kući, koja je očigledno dograđivana i prerađivana u vekovima u kojima je ovde vlast preuzela Vizantija, živela i upokojila se Marija Magdalena (Blaga Marija), nema.
Vodiči turistima kažu tek toliko da je ovde, uz Devu Mariju, živela i još jedna svetica, ne pominjući joj ime. Radi se naravno o velikoj, možda i ne namernoj zabuni. Jer, ovde je, kako su istoričari od Vizantije pa do danas konstatovali, živela Marija Magdalena, i u njoj se upokojila, a ne u Francuskoj, kako pišu „savremeni komercijalni znalci hrišćanstva“ poput Den Brauna.
Njeno telo je, kasnije, preneto u Carigrad, a zatim u Rim.
A što se Deve Marije, odnosno Bogomajke tiče, sveti oci crkve, kao i mnogi teoretičari, tvrde da se Bogorodica, posle nekoliko godina življenja ovde, vratila u Jerusalim, sa Jovanom Bogoslovom. U Jerusalimu, u kući Jovanovih roditelja, u vreme Njenog predstavljanja Gospodu, oko odra Bogomajke skupili su se svi apostoli, a tri dana kasnije, nakon što je sahranjena, stigao je i Apostol Toma, koji je poželeo da vidi njeno telo, i pokloni mu se. Kada su grob otvorili, tela Bogorodičinog nije bilo. Uveče se javila i „Nevernom Tomi“, dala mu u ruke njen devičanski pojas u koji je sahranjena, a koji se danas nalazi u Atini. Prazan Bogorodičin grob je u hramu Uspenja Presvete Bogorodice na Maslinskoj Gori, pored reke Kedron, podno starih zidina Jerusalima, gde počivaju i mošti njenih Svetih roditelja, Joakima i Ane.
Stojimo na platou kuće u kojoj je jedno vreme živela Bogomajka Marija, kao i Marija Magdalena. Prostor je oivičen visokim kamenim zidom, iz kojeg teku četiri vode, odnosno česme.
Turistima se predočava da jedna služi da se napiju vode oni kojima nedostaje više ljubavi, ostale dve su za zdravlje, dok je četvrta namenjena svima drugima.
U nastavku je dugačak zid u koji posetioci ostavljaju, ili u čvor vežu pa u rupice ubacuju, ceduljice sa spiskom želja, koje upućuju Bogomajci.
Nešto slično kao Zid plača u Jerusalimu. Ovaj kompleks održavaju Italijanske opatice - kaluđerice, a finansira ih Vatikan.
Коментари
Постави коментар